U Mesnoj zajednici Grandulice skoro hiljadu poljoprivrednih proizvođača su udruženi u tri zadruge. I pored svih svojih napora da se udruže kako bi došli do zajedničkog cilja ne uspevaju da se izbore na licitacijama za zemljište i da obezbede sebi skladišni prostor za žitarice, iako postoje dva skladišta koja su privatizovana, a ne rade.

U razgovoru između proizvođača, direktora zadruga, poslanice LDP-a Judite Popović i članova poljoprivrednog odbora LDP-a zaključeno je da ovakvo stanje u MZ prouzrokuje, velikim delom, lokalna vlast i da sa promenama treba početi u lokalu. Dogovoreno je zajedničko delovanje LDP-a i poljoprivrednih proizvođača u preispitivanju rada opštinske vlasti i pritisku na Opštinu da napravi korak napred u poljoprivredi. Posle jesenjih radova dogovoren je novi sastanak kako bi se sagledala situacija – dokle su stigli u svom delovanju, a do tada će se LDP založiti da poljoprivrednim proizvođačima Zrenjanina otvori put ka evropskoj poljoprivredi.

Zrenjanin je poljoprivredni grad koji pored toga, ima mnogo nerešenih problema sa kojima se poljoprivredni proizvođači i zadruge susreću. Posle velikih vremenskih nepogoda koja su zadesila poljoprivredne površine, Opštinska komisija za procenu štete nije izašla na teren i i popisala štetu koja je zadesila poljoprivredne proizvođače.

U sali su, pored članova Odbora, bili okupljeni poljoprivredni proizvođači i direktori zemljoradničkih zadruga, koji su srdačno dočekali goste. Razgovor koji se odvijao u sali pratili su mediji, nacionalne televizije i lokalnih novine.

Profesor je postao jedan od najpopularnijih ljudi u SAD, smešio se sa naslovnih strana novina, žene su ga obožavale (mlad, lep, uspešan), ali sve je to palo u vodu kada je otkrivena velika prevara. Osramoćeni profesor je na kraju i javno priznao svoje nedelo zbog čega je i izgubio mesto na prestižnom univerzitetu i samo je zbog ugleda svoje familije izbegao i zatvorsku kaznu. Na kraju se postavlja logično pitanje: Šta mu je to trebalo? Zašto se neko ko je već imao uspešnu karijeru, neko ko je važio za intelektualnu elitu, štaviše sam vrh američkog društva, odlučio na ovako sraman korak? Odgovor je jasan: novac i moć! U stvari samo moć, jer novac to i podrazumeva!

Godinama već gledam neke naše, domaće intelektualce kako posrću po već ustaljenoj šemi. Kako se dotaknu politike ili, pak, postanu njeni analitičari tako, čast izuzecima, najedanput krenu da brane jednu političku opciju ili bolje rečeno stranku, a napadaju drugu. Tačno se vidi kada je određeni intelektualac, privremeno ili stalno, „upregnut“ u odbranu nečijeg političkog interesa. Svedoci smo svekolike intelektualne prostitucije, a sve radi novca, prestiža, jednom reči – moći! Vidimo iste one ljude koji su prozivali intelektualce „starog režima“ kako danas zastupaju aktuelni režim, nudeći se svim opcijama pod parolom: ko bolje plati! Ali ipak mi je najsmešnije, da ne kažem najtragičnije, kada te intelektualne „gromade“ krenu da pravdaju svoj moralni integritet i počnu da drame nad svojim ugroženim intelektualnim suverenitetom. Tada mi se, izvinite na izrazu, povraća od njihovog jadnog prenemaganja i smešnog dokazivanja.

Patetični gospodin Vukadinović i njegov sabrat gospodin Antonić su tipični predstavnici ove kvaziintelektualne elite koja se, jadna, toliko zapetljala u svojim tragikomičnim optuživanjem svega i svakog da više ni sami ne znaju na koju će stranu. Sada tuže i prete onima koji ne znaju da cene njihov istorijski doprinos u odbrani državnih interesa jedne političke opcije – DSS. No, ako im se to kaže u lice, onda ova gospoda bivaju frustrirani dokazujući da su žrtve komplota suprotstavljene elite koja je, znate već, izdajnička, prozapadna, ne voli Srbiju itd. Jadno, tužno i patetično mi deluju ti argumenti. Od 2000. godine pa naovamo neke su se stvari promenile, ali neke ipak nisu. U onom filmu, o kojem sam vam govorio na početku, profesor optužen za prevaru priznao je svoj greh. Na našim prostorima, barem od devedesete pa naovamo, tako nešto nismo doživeli, naprosto naši intelektualci su bezgrešni. Najveći problem ipak nije u njima već u sistemu koji uporno održava takvo stanje gde je moralna hipokrizije i intelektualno prostituisanje gotovo normalna stvar. Kao i u filmu koji je prikazao očiglednu prevaru, kažnjeni su samo sitni akteri, dok je sama televizija proglašena nevinom. „To je samo šoubiznis“, kako reče jedan od organizatora prevare koji je radio na NBC televiziji.

Зрењанински Спорски савез је асоцијација грађана, коме су поверени сви спортски објекти у Зрењанину на одржавање и коришћење а који се у потпуности финансира из градског буџета. То значи да савез газдује свим спортским објектима у граду а то су: Градски стадион у Карађорђевом парку, нова и стара хала спортова, базен, куглана, стрелиште, тениски центар Галеб, Дом борилачких спортова, Спортске центре Партизан, Граднулица и Ада-Мотел као и сви стадиони фудбалских клубова у граду. Евидентно је незадовољсто стручне јавности, клубова а последњих година све више и локане власти начином расподеле средстава као и начином на који се користе спортски објекти. Све ово, као и чињеница да поједини спортски радници имају вишедеценијски монопол над свим дешавањима у зрењанинском спорту довољан су разлог за забринутост.

ЛДП у овој иницијативи препознаје и жељу да транспарентност у раду постане пракса на којој ЛДП упорно инсистира. Зрењанину треба ефикасан и модерно конципиран спортски савез који ће одговотити потребама 21. века а не да као у прошлој години за стипендирање талентованих спортиста издвоји симболичних 400.000 динара. Многи од ових објеката би се поред основне намене могао користити и у комерцијалне сврхе за одржавање разних културних, забавних, политичких и других манифестација. Предуслов за квалитетније и ефикасније обављање ове врсте делатности је да се мора знати титулар а то је у овом случају Град Зрењанин.

Od pre deset meseci kako su radovi započeti nadležni u Gradskoj upravi i Direkciji za izgradnju uporno su obmanjivali javnost o toku i završetku radova na rekonstrukciji Žutog mosta. Rok završetka radova se od devedeset dana pretvorio u deset meseci saobraćajnog kolapsa u Zrenjaninu. Nadležni su najavljivali da će most biti zatvoren samo nekoliko nedelja, da će se koristiti jedna traka i staza za pešake, da nedostatak novca nije problem za početak radova i probijanje rokova, da su razlog kašnjenja vremenske neprilike, u februaru da će biti gotov za dvadeset dana, i tako iz meseca u mesec. Od ovih navoda niti jedan nije tačan a kako da verujemo da će i Principov most biti gotov za par nedelja kako najavljuje sa istim argumentima direktor Direkcije, Branislav Knežević kada je to isto tvrdio i za Žuti most. Mada moramo priznati da se stanovnici ulica 6. maja i Prvomajske ne bi bunili da rekonstrukcija ovog mosta traje nekoliko godina, sve dok se ne završi obilaznica oko Zrenjanina.

Građanima i privredi našeg grada niko neće nadoknaditi štetu koju su trpeli skoro godinu dana a šteta je ogromna. Zato LDP očekuje da se ovog puta imenuju odgovorni i da je neprihvatljivo objašnjenje da je to cena koalicije. Posle svih padova koalicije na vlasti važno je da napokon smogne snage i da za konkretne neuspehe imenuje i kazni odgovorne u svojim redovima.

Gradski odbor LDP u Zrenjaninu smatra i da bi svečano otvaranje Žutog mostu bilo samo nastavak ponoženje kojima su građani izloženi i da umesto presecanja vrpce gradonačelnik Zrenjanina i njegov zamenik preuzmu odgovornost i upute javno izvinjenje građanima zbog maltretiranja kojem su tako dugo izloženi.

05. jul 2010. godine
GrO LDP ZRENJANIN

U subotu 28. maja ceo Zrenjanin nije imao vode! Jedino objašnjenje koje smo dobili tog dana, putem lokalnih medija, jeste da se desila «velika» havarija i da će voda doći do 16h. To se sve događalo u prepodnevnim časovima. Voda je stigla tek uveče oko 20h. Posle ove celodnevne «suše» nismo dobili nikakvo objašnjenje kako je došlo do ove havarije. Jedino što znamo da je pukla cev koja vodi od bunara. Takođe se videlo da gradske vlasti nemaju nikakvu spremnu strategiju za neku havariju širih razmera koje bi dovele do dužih nestašica vode. Mnogi građani su bili prisljeni da traže arteške bunare kako bi se snabdeli vodom. U slučaju ovakvih havarija moraju se postaviti cisterne sa vodom, na različitim punktovima u gradu, kako bi građani mogli da uzmu vodu za osnovne potrebe. Takođe su građani Zrenjanina, pored ovih problema sa vodosnabdevanjem, izloženi i svojevrsnom teroru elektrodistribucije: česti nestanci struje, slab napon su uzrok zbog kojih građanima Zrenjanima stradaju televizori, bela tehnika, kompjuteri itd. Ovih dana je Elekrovojvodina poslala upozorenje da će isključivati potrošače koji nisu izmirili račune. Bole bi bilo da oni malo povedu računa o kvalitetu usluga koje nam pružaju, ali i da imaju razumevanja za građane koji ne mogu da redovno plaćaju jer naprosto nemaju novaca.

Na kraju LDP bi da pohvali lokalnu Skupštinu jer je jednoglasno osudila plan o pravljenju deponije za otrovni otpad na teritorija grada Zrenjanina. Takođu su svi poslanici gradske Skupštine tražili da se Zrenjanin uvrsti u Nacrt prostornog plana kao prioritet, a ne na šestom mestu, jer on to svojim potencijalom i zaslužuje. Ovakva solidarnost poslanika Skupštine jeste za pohvalu i zbog toga im se i LDP pridružuje u zajedničkoj borbi za naš grad.

Zašto? Pa, đavo bi ga znao! Valjda nismo podobni ili, pak, bitni u daljnim planovima Srbije. Možda naša država više ne računa na nas!

Uopšte, ne mogu da shvatim prave razloge nezainteresovanosti države prema ovom delu Srbije i Vojvodine. Samo da podsetim: Zrenjanin je nekada bio jedan od najvećih industrijskih centara bivše Jugoslavije! Zar je taj potencijal zauvek propao? Zar smo zaista na marginama u planovima za razvoj Srbije? Jedino što je predviđeno, u skorijoj budućnosti grada Zrenjanina, jeste izgradnja regionalne deponije za odlaganje opasnog otpada. Eto sreće naše! Jedino smo za otpad dobri! Iskreno se nadam da će ovaj plan za deponiju ostati samo u nacrtu, jer građani Zrenjanina sigurno neće dozvoliti to zlo na svojoj teritoriji. Ako Zrenjanin ne zaslužuje bolju infrastrukturu, koja će mu pomoći da privuče eventualne investicije, onda mu ne treba ni deponija za opasne materije.

Sve ovo govori koliko nam je država, zajedno sa svim njenim institucijama potpuno offshore (na pučini, bez obala). Znam da je malo sebično govoriti samo o sebi, ali lična muka najviše boli, mada to ne znači da ovu muku ne dele svi građani Srbije zbog nesposobnosti vlasti da reši osnovne probleme.

Poslednje upozorenje, koje je uputio predsednik Tadić svim offshore kompanijama, najviše govori o nesposobnosti i nemoći vlasti da nešto učini povodom bahatosti velikih tajkuna. Ovo Tadićevo upozorenje meni je više ličilo na molbu i poziv u pomoć nego na neki odlučan stav predsednika da pozove tajkune na solidarnost i ekonomski patriotizam. Odmah po ovom „upozorenju“ Mišković je najavio prodaju svog lanca supermarketa Maxi i ne verujem da se nešto mnogo potresao zbog predsednikovog lamenta nad nepatriotskim tajkunima. Lepo je, jednom prilikom, gospodin Drakulić, inače jedan od najbogatijih biznismena na ovim prostorima, kada su ga pitali da li bi preuzeo neku od propalih firmi i uložio kapital radi njene revitalizacije, lakonski odgovorio: „Nemam vremena!“ To nam lepo pokazuje da u ekonomiji nema patriotizma i da su pozivi našeg predsednika samo „pucanj u prazno“. Voleo bih da grešim, ali bojim se da je realnost ipak u pravu!

Sve u svemu, čini mi se da je Srbija, kao i moj grad Zrenjanin, danas u potpunosti offshore. Ne razumem kako je mogao, na primer, ministar ekonomije da nam garantuje veće plate i penzije, kada je i vrapcima bilo jasno da je to nerealno. No, pošto je pomenuti ministar već poznat po svojim praznim obećanjima, verovatno ni ovo obećanje građani nisu uzeli zdravo za gotovo. Naravno, od povećanja plata i penzija nema ništa, biće samo nekih bonusa od pet hiljada dinara, i to na jesen, ako nas i za to ne prevare…

U međuvremenu dinar je pao, i to drastično. Proizvođači, distributeri i trgovci su najavili više cene – još jedan vid nepatriotskog ponašanja – što će samo još dodatno osiromašiti građane, jer oni plaćaju najvišu cenu, što zbog krize, što zbog nesposobnosti vlasti da se nosi sa njom. Quo vadis, Srbijo? Offshore…

Zlatko Jelisavac

U Zrenjaninu, 24.05.2010
Gradski odbor LDP Zrenjanin

Ovaj nacrt samo je nastavak lošeg pozicioniranja našeg grada na mestima gde se odlučuje jer Zrenjanin nema ministre i državne sekretare. Ali zato ima republičke i pokrajinske poslanike, gradonačelnika i skupštinu koji moraju da zauzmu jasan i nedvosmislen stav o ovom pitanju. Pozivamo gradonačelnika Zrenjanina dr Miletu Mihajlova da okupi sve političke snage oko ovog pitanja i takođe apelujemo na građane da podrže napore gradskih čelnika da se Zrenjanin bolje pozicionira.

Liberalno demokratska partija nije apriori protiv ideje upravljanja otpadom jer, kao i u slučaju regionalne deponije, ukoliko se zadovolje svi ekološki standardi ono u krajnjoj liniji gradu donosi korist, kako u smislu zapošljavanja, tako i u sredstvima koja bi se izdvajala za čuvanje opasnog otpada. Drugim rečima, ako neko želi da kod nas skladišti svoj otpad to mora i da plati. Ali postavlja se pitanje ko će i kako upravljati tim sredstvima i da li će ona završavati ovde. Mesta za svaku vrstu sumnje nažalost ima, jer čak i ako u nečem što na prvi pogled izgleda loše pokušavamo da pronađemo i dobre strane, nemamo utisak da je i onaj ko je o tome odlučivao imao na srcu dobrobit Zrenjanina i srednjebanatskog okruga.

No, zašto pišemo ovo sada, a nismo se ranije oglasili? Razlog je jednostavan: obećanje gradonačelnika Zrenjanina da će oba projekta biti završena ove godine! Krajem marta meseca gradonačelnik Zrenjanina, dr Mileta Mihajlov je bio u poseti Melencima i u razgovoru sa članovima Saveta Mesne Zajednice obećao da će grad obezbediti sredstva za završetak kanalizacije u Melencima, a da zajedničkim snagama Savet MZ Melenci, Grad Zrenjanin i Pokrajina treba da obezbede 20 miliona dinara za završetak kompleksa bazena u Banji Rusandi. Liberalno Demokratskoj Partiji uvek je interes Melenčana na prvom mestu i zbog toga ne želimo da ovo ostane samo još jedno u nizu neispunjenih obećanja već i ovim putem želimo da nateramo ljude koji se nalaze na višim nivoima vlasti da ispune obećanja data Melenčanima i da Melenci postane mnogo prijatnije mesto za život sa mnogo boljom perspektivom za razvoj banjskog i seoskog turizma.

Informativna služba Izvršne kancelarije Liberalno Demokratske Partije Melenci

Ovaj događaj je jedan u nizu događaja koji zrenjaninsku prosvetu stavljaju na crnu listu događaja kojima je epilog krivično gonjenje odgovornih.

Javnost našeg grada treba da bude zabrinuta zbog ovakvih događanja, jer su posledice po đake, građane i ceo grad katastrofalne i ne treba ih posebno navoditi. Postavlja se pitanje zbog čega se sve to dešava i šta su konkretni uzroci tome. Jasno je da je trend opšte kriminalizacije društva uzeo maha i kranje je vreme da se za to detektuju uzroci i ponude rešenja.

LDP smatra da je jedan od uzroka, način na koji se biraju školski odbori koji predstavljaju organe upravljanja u školama. U uslovima kada je izbor i ovih ljudi prepušten čisto partijskim i političkim dogovorima, može se očekivati izostanak odgovornosti za rad, pa se kao posledica javlja i izostaanak stalne i pravovremene kontrole koju su školski odbori kao organi upravljanja dužni da sprovode. Ovakav princip je i u suprotnosti sa zahtevom MMF da se u školskim odborima, kao mera štednje, smanji vanstranački kadar, već da se upravljanje školama poveri pre svega stručnim ljudima, koji će taj posao obavljati kvalitetno i odgovorno, jer se takvim radom i postižu najboji efekti na planu ušteda.

S druge strane država preko nadležnih ministarstava ne preduzima sve što je potrebno da se ovaj negativni trend smanji i definitivno izkoreni. Rešenje i za ovaj problem, kao i mnoge druge koji postoje u našem društvu, je da se kao odogovorni ljudi za razne oblasti biraju ili imenuju oni koji pre svega imaju stručne kvalitete, koji će svoj posao raditi visoko profesionalno i odgovorno. Isključivi kriterijum stranačke pripadnosti za obavljanje ovakvih poslova, može biti i često jeste uzrok loših rezultata.

Svaki posao, po našem mišljenju, mora da se obavlja u skladu sa pravilima konkretne struke i osnovni je preduslov za to da se struka poznaje.U suprotnom postoje i objektivni a kasnije i subjektivni faktori koji dovode do toga se ne postižu najbolji rezultati ili čak da se pojave i elementi kriminala. Država preko nadležnih ministarstava, kao nadležnih državnih organa je dužna da se postara da se za članove Školskih odbora, kao i svih drugih organa, biraju ljudi sa visokim stručnim i profesionalnim kvalitetom, kako bi se postigao i takav nivo rada i u prosveti, i u drugim oblastima društvenog života.

I u konkretnom slučaju izostala je transparetntnost rada, koja je rezultirala osnovanom sumnjom da je zloupotrebljena službena dužnost.Time se pokazalo da je transparentnost u radu neophodna i prvi preduslov za mogućnost sveobuhvatne javne kontrole rada nadležnih. Ovo pitanje uz pitanja depolitizacije i departizacije društva u celini, su ona osnovna pitanja koja su za LDP od ključnog značaja za ostvarenje našeg društva kao demokratskog društva gde postoji vladavina prava.

Zrenjanin,19.04.2010 god.,
GO LDP ZRENJANIN
Menadžer Komluški Ninoslav